ДОЧАРАН
У песми
нетакнуте природе
најбујнија машта васионе.
У хармонији космоса
Египатска фигура
остарелог савршенства!
Покретна слика
замишљеног погледа!
У менталној кондицији
свакодневно драми.
У оковима под месечином
Сећам те се!!!
НЕШТО МОЈЕ
Реци ми како сачувати чистим ово што имамо,
јер знаш, заборавих ти рећи,
ја уништим заиста све што дотакнем,
а морам ти рећи,
волим када ме гледаш онако кријући,
мислећи да не видим,
волим када причаш,
чак и неком другоме,
онако прегласно, да те могу чути и када нисам у близини,
и одем, вероватно непотребно, безброј пута поправити шминку,
јер знам да ћеш ме испратити погледом,
а морам ти рећи,
колена не слушају када си у близини,
и заиста се бојим да не упрљам нешто овако чисто и невино,
јер знаш, морам ти рећи,
ја уништим све што дотакнем,
зато те молим,
реци ми како да нас сачувам,
и како да савладам жељу да ти кажем,
док ме гледаш и док ми причаш,
"загрли ме и пољуби ме"
од страха да не уништим све......
ТРИЛЕР
Отварање поглавља
димензија прохујалих.
Будућност хорор.
Олуја хара,
муњевито против
обале снова...
Метафоре изгубиле моћ,
кодови чине прелаз.
Инфусинг сваке ћелије,
фетус положај.
Конвенција предрасуда,
закаснелу снисходљивости
завршни бродолом.
Сексуално прилагођена
челична жена
у рутини интровертне.
ОПРОШТАЈУ
Није ово слагалица,
Дрво живота,
Узор врлине,
Дневник хронике,
Оштри сусед,
Мали пљусак,
Цвет заборава,
Витка врба.
Пробуди се
Уснули лептиру
Нуждом узбуђен,
Кукавицо!
Оставио си ми рајску птицу,
Попут стрелице, равно у срце.
У чаши - пола вина,
Буру оћутаних речи...
Предах ти ноћ,
Стихови пупољак.
Горка, слатка,
Занесености
Има ли
Неко ломи гране ?!
Од поноћи до јутра.
Дрхти шума у мени.
Невина су моја стабла,
Жедна млека,
Чврсте руке и
Мириса узаврелости.
Испијам чај од нане.
Доносим спокоја без циља
И цвеће за вазу.
Када је погледам никад није иста.
Почињем да верујем у расплодност чуда.
Постоји ли пламен који би небо
Претворио у пепео ?!
Постоје ли руке које би убрале моје зреле јабуке ?!
ИМА
Неко ломи грану?!
Издржи до јутра.
Ево је у мени,
Невина,жедна
Још чека хлеба и млека,
Испија чај од нане.
Донеси спокоја без циља
И цвеће за вазу.
Не зна да јој душа зебе,па не жури.
Сто пута је види и никад иста.
Почиње да верује у чуда.
Има ли љубави до неба и
Толиког пламена
Да се никад не претвори у пепео?
Увек зрела као јабука!
Е, моје трагање за ватром...
Опијена песмом,не вином!
Твоје су речи ветар
Што ми разносе
Љубав!!!
РЕЧ
Нови тренутак, трептај,
огледа се осмех
у твојим очима.
Будни сањају!
Успомене чувају образ,
нестаје извештачен грч на лицу.
Реч ће се позлатити,
Расејана, узвикнута!
Реч надвлада
очајнички немир!!!
Топлина поверења осваја,
Враћа у загрљај.
Надахнуће и обнављање
самилости и милосрђа!
Искажимо што је изнад речи!
Речи по којима се препознајемо,
Засењујемо!
СЛИКЕ
Чуваћемо сваки дан,
наш врт пун
разноврсног шареног цвећа.
желим неизмерно ми потребну близину.
Колико добрих пријатељских
савета закопали дубоко у нама!
Веровали жељама,сновима,опстали и успели
сачували за чим смо чезнули.
Записуј живе слике за око и ум
Са осећањем за “овде и сад”?
