среда, 10. мај 2017.

Dobro Jutro - Jovana

понедељак, 17. април 2017.

субота, 12. децембар 2015.

Serbian Japanese and English

Cena:528 

kucaodstakla@gmail.com

€10.35 ($10.38)

Cena 550 din +  druga poklon.


The theme of the contest is 'Haiku for Tatjana Debeljacki'.

'Poeta' organizes a contest
'Haiku for Tatjana Debeljacki'.

The theme of the contest is 'Haiku for Tatjana Debeljacki'.
Authors can send either two haiku poems or one haiga poem. All the submitted haiku poems are eligible for publication.

Poems should be typed in the body of the message and the haiga (black and white) should be in JPG format. Poems can be written in Serbian or English and sent together with the name and the address of the author and the title of the haiku.

Submissions should be sent to konkurshaiku272@gmail.com

The contest lasts from 16 November, 2015 to 31 January, 2016.

All the authors will be regularly informed about the contest.

четвртак, 01. октобар 2015.

ČISTOĆA I SAMOSVOJNOST

ČISTOĆA I SAMOSVOJNOST

(Jadran Zalokar, Haiku lungomarem, Mariborska literarna družba, Maribor, 2014)

Kao što (u svome pogovoru pod naslovom Haiku s dodirne crte) naglašava Marjan Pungartnik, ugledni slovenski književnik, urednik prve slovenske mrežne književne revije Locutio, zbirka Haiku lungomarem prva je pjesnička zbirka autora Jadrana Zalokara (rođen 29. srpnja 1947. u Ljubljani) na slovenskom jeziku, “takoreći povratak nakon dugih godina”.
Precizno, Haiku lungomarem je dvojezična hrvatsko-slovenska zbirka u kojoj su haikui nanizani u hrvatskom izvorniku i slovenskome (autorskom/autorovom; da je drugačije bilo bi valjda naznačeno!) prepjevu pri čemu valja dopustiti mogućnost da su (poneki) nastajali i obrnutim jezičnim slijedom ili čak kao dvoj(ezič)ni sublimat registriranih haiku-doživljaja.
Zbirka sadrži šezdeset i dva haikua, šezdeset i dva intenzivna trenutka što se urezuju u osjetilnu bilježnicu pjesnika-haiđina-šetača lungomarem. Lungomare je šetalište uz morsku obalu, dodirna crta mora i kopna iz Pungartnikova pogovora, konkretno opatijska šetnica, kojom je autor tko zna koliko puta prošao u sva doba dana svih godišnjih doba. Zato temeljna, noseća značajka ovih haikua jesu kigo, riječ koja sugerira vremensku postaju na putu kroz godinu, odnosno kisecu, “dubok osjećaj za prolazak vremena koji se iskazuje objektima i događajima dobnih ciklusa”.
Za razliku od većine zbirki haikua koje se uobičajeno organiziraju kroz nizove godišnjedobnih ciklusa, zbirka Haiku lungomarem posve lepršavo donosi svoje haikue napreskokce, slijedom kojem je nemoguće uhvatiti ikakvu strogoću poretka, slijedom koji je nesputan poput Zalokarovih leptirâ ili galebovâ:

u krilima galebova
najavljuje kišu
jesenji dan

Kao što je leptirast i galebast u silasku/slijetanju sa stranica autorove bilježnice na stranice otisnute knjige, tako je haiku Jadrana Zalokara i sadržajno širom otvoren poput leptirovih ili galebovih krila. Naime, on je kao slika pažljivo ukradena iz filmskoga niza, živa, pokretna (da, u zadanoj statici trostiha, ali - pokretna!), dok je ono što je prije nje bilo i ono što je poslije nje došlo ili dolazi tek naslutljivo, okvirno doduše određeno majstorski zapisanim haiku-trenutkom, ali u mogućim detaljima potpuno prepušteno iniciranoj čitateljskoj imaginaciji. Spektar mogućnosti koje se pritom slute “s obje strane” Zalokarova haikua jedna je od mogućih mjera njegove poetične snage i kakvoće.

kraj fontane
na grmlju naslonjena
polomljena štaka

Haiku je poezija koja (naoko) običnim stvarima i bićima dodjeljuje (u čitateljevu oku i umu) dimenziju i značenje koje tim bićima i stvarima jest imanentno, ali najčće ostaje svijetu nedostupno bez haiđinskoga posredovanja. Jadran Zalokar pokazuje se posredovateljem koji ne samo zapaža (istančano, nijansirano i vješto) nego i, već u trenutku zapažanja, duboko osjeća. Stoga kompozicija njegovih haikua, često odstupajući čak i od bliskosti metričkome kanonu 5-7-5, uključuje profinjenu empatijsku notu vokabularnog izbora, ritmike i pozicioniranja kiređija (stanke, predaha, cezure).

na gradskom travnjaku
skitnica i fotelja
prepušteni jutarnjem suncu

Opatijski lungomare, na kojemu sam i sâm ostavio priličan broj svojih koraka, ovom je odmjerenom zbirkom dobio primjereni spomenik (istina, Opatija se spominje tek u jednome haikuu, ovome koji slijedi, ali nam ponajprije izvire iz znanja o Zalokarovu riječkom domicilu, kao i iz ukupnosti motivike šezdesetak haiku-slika koje je čine).

i starčićima
je prohodan mostić
na opatijskoj plaži

Za kraj, budući da je i Pungartnikov pogovor punopravni dio cjeline Haiku lungomarem, valja ukazati na njegovo izdvojeno mišljenje koje se nudi na razmišljanje. Marjan Pungartnik, naime, haikuu “umjesto automatski muškoga roda pripisuje ženski i drži ga nesklonjivom imenicom”. O (ne)sklonjivosti haikua prijepori postoje i na hrvatskoj strani, pa ćemo ih ovom prilikom ostaviti - po strani. Ženskost haikua, međutim, koliko god se na prvi pogled i prvo čitanje doimala neprirodnom, čak i posve artificijelnom, može - ako ništa drugo - biti zanimljiva lingvističko-emocionalna projekcija o kojoj vrijedi porazmisliti i povesti računa.
Istodobno, (in)deklinabilnosti nam je vratiti se pogledom na šetnicu: glosari za talijanizam lungomare izričito tvrde da je nesklonjiva imenica dok Jadran Zalokar svojoj zbirci neobično prirodnom lakoćom, ali punoćom jezičnog osjećaja, daje naslov koji takvu tvrdnju opovrgava: da lungomare doista jest nesklonjiv apelativ, naslov zbirke bio bi Haiku po lungomare. Ali ne! Haiku lungomarem tako se ne samo svojim (tro)stihovima i njihovom poetikom i motivikom, već i čitavom aparaturom koja ih, nenametljivo, ali čvrsto i snažno prati, (us)postavlja kao poetski čisto i autorski samosvojno djelo.


Boris Nazansky

среда, 26. август 2015.

Мр. др. Предраг Доганџић о песништву Татјане Дебељачки

И при овлашном погледу на прву збирку - младе песникиње Татјане Дебељачки "Кућа од стакла" могу се уочити неке њене битне одлике. По својим мотивским садржајима то је поезија типично интимистичка, али би било погрешно закључити да се она само у томе исцрпљује, њену срж заиста чини свет интимних доживљаја, снова и преокупација у свим видовима али она самом чињеницом да говори превасходно о љубави у разноврсним појавним облицима садржи и многе дубинске емотивне наносе који означавају читаву скалу елемената откривајући све особености вечите људске драме, емотивне, моралне и мисаоне.
Тако се у већини песничких текстова, од којих неки по форми подсећају на хаику стил могу у подтексту наћи и препознати бројна суштинска питања која од искона опседају човека, мисаоно биће: вечито трагање за срећом и хармонијом у себи и ван себе, смисао сталне борбе за опстанак и самог живота, опседнутост страхом од незвесности, бола, празнине, губитак блиских бића свеопшта пролазност, затим сумња у снове за борбу ради остварења суштинских циљева који се на крају могу открити као пука самообмана, опсенујућа фатаморгана. У поетском казивању песникиња постиже необичну кондензацију израза што омогућава већу непосредност па и сликовну експресивност.
Оно што се одмах да осетити јесте једна нота лирике, нежности и топлине која озарује све чега се дотакне, без обзира да ли се односи на предметни свет који нас окружује, природу или што је најчешће на вољена бића. У разним тренуцима свакодневог живота то осећање се јавља у читавом спектру боја и прелива: као сан, предосећање, сета, зебња, неми позив, жудња, горка носталгија.
Има песама где се осети дубљи мисаони нагон који се срећно спаја са лириком чиме се постиже леп сликовни и ритамски ефекат: "У мрклој ноћи једна звезда је твоја" ("Кућа од стакла"). Чини се да глас наше песникиње најтоплије затрепери кад дотакне драг лик. У песми "Мајко" јавља се на њеном почетку успео лирски паралелизам у контрасном виду "ако је твој живот био лагано умирање у том ритму био је мој брзо
живљење." У неким песмама мисао засветлуца као лепа сентенца из горког искуства: "Многе добре људе уништава сажаљење". Негде се, опет, може наћи и поетски афоризам који има дубље програмско значење и односи се на улогу песме у човековом зивоту: "Свако свој живот празан и мали смести у једну песму".
Наслов, пак, збирке "Кућа од стакла" као да својом спонтаном сиболиком сугерише мисао да се једино поетским доживљајем света и сопственог бића може остварити свеопшта емотивна и морална просветљеност, прочишћење, преображај а тиме и његова пуна 


понедељак, 24. август 2015.