четвртак, 25. децембар 2014.
Radmilo Ristić
Из књиге
ПТИЦЕ ВАН КАВЕЗА
У КАВЕЗУ
Да би птичица
срећна била,
кавезу сам њеном
монтирао крила!
*
ПОПУШТАЊЕ
Не вреде жеље
пусте,
а ни мишљење
круто,
јер када сви
попусте,
свуда је ‒
затегнуто!
*
САВЕТ
Батали славу,
не знаш јој
ћуд;
памет у главу
‒ прави се
луд!
*
САЗНАЊЕ
О животна грешко,
окрутна си тако,
ни живети тешко
‒ није више
лако!
*
НИЈЕ ЛАКО
Ствар не треба
надувати,
ал' није ли
срамота,
што је све
теже сачувати
земљу од патриота!
Из књиге
ЗВИЖДУЦИ У ВЕТАР
НУЖДА ЗАКОН МЕЊА
Голи дигоше главу,
и онда, шта ће?
Од платна за заставу
направише гаће!
*
МОРА БОЉЕ
У овоме ће да се сложе
и богаташи и све гоље:
пошто сад горе бит не
може,
сутра ће, ваљда, бити
боље!
*
ИНОВАЦИЈА
Уштеда није мала,
изнето је на скупу.
Од целог материјала
направио је ‒ рупу!
*
ЗАСЛУЖНИ
Хероји се нижу,
сада и без пушке;
споменик им дижу
и кад падну ‒ с крушке!
*
СЕРВИС
Снови ми исправни,
њима се поносим,
али на поправни
сада јаву носим!
Из књиге
ФАРБАЊЕ МРАКА
ФАРБАЊЕ
Ако правите дармар
фарбањем по мојој души,
сачекајте мало, бар,
да се фарба и осуши!
*
СНАШЛО НАС
Не знам, шта нас то снађе,
а нисмо за то криви,
да може само од крађе
поштено да се живи!
*
ЗНАЈУ ОНИ
Никад да се сложе,
ко колико краде!
Не праштај им, Боже,
јер знају шта раде!
*
БИВШИ АТЕИСТА
Кажем, када схватих и сам,
лично, из искуства свога:
атеиста више нисам,
видео сам свога Бога!
*
НЕ ТУГУЈ!
Не тугуј, мој народе, не плачи,
не дај да те било чиме плаше,
не дозволи да те туђин тлачи!
Па, имамо за то, ваљда, наше!
Из књиге
НИКАД
БОЉЕ
ТРАЖИМО ГОРЕГ
Имамо кандидата,
али тражимо још,
пошто нам овај бата
није довољно лош!
*
ЦРНО-БЕЛО
Народ нам пропада,
све више и више.
бела куга влада –
црно нам се пише!
*
ДОЗВОЛА
Нек бескућник сваки чује,
да може и убудуће
слободно да протестује,
ал' само код своје куће!
*
ШТА КО ДРЖИ
Свака нама част,
кад видех фотку:
пендрек држи власт;
а народ – мотку!
*
ИСТОРИЈА
баш нам се не да,
чудна је историја:
нама "победа",
понедељак, 22. децембар 2014.
петак, 12. децембар 2014.
СЕДАМДЕСЕТ ГОДИНА „ПРОСВЕТЕ“
У
Народној библиотеци Србије, у четвртак 18. децембра у 13 часова биће одржана
свечаност поводом седамдесет година од оснивања Издавачког предузећа „Просвета“.
На
свечаности ће говорити професор Михајло Пантић, Драган Миленковић и Велимир
Старчевић, а уметнички програм ће извести Урош Дојчиновић, класична
гитара.
На свечаности ће бити додељене захвалнице
заслужнима за рад и промоцију „Просвете“, међу којима ће бити и новинари српских
гласила Драган Богутовић, Зоран Радисављевић, Вера Кондев, Мелиха Правдић,
Љиљана Гајовић, Тања Њежић и Никола Мирков.
Издавачко
предузеће „Просвета“ основано је 14. децембра 1944. године, као државно
предузеће за издаваштво, и одмах је окупило велики број најзначајнијих личности
југословенске и српске књижевности и културе. Једна од првих књига коју је
„Просвета“ објавила био је роман Иве Андрића „На Дрини ћуприја“, а за њим су
следила многа значајна издања, која су постала основ културе и образовања у
Србији. Прва издања, сабрана дела највећих југословенских и српских књижевника
објављена су баш у „Просвети“, а најзначајнији писци, песници, књижевни
критичари били су запослени у „Просвети“ или су били њени сарадници.
Енциклопедијски речници страних језика, „Мала енциклопедија Просвете“, највећи
светски романи и поетске књиге, објављени су баш у овој издавачкој кући, која
је укупно објавила преко 20 хиљада наслова. Са бројем издатих књига књижара
Геце Кона, чију традицију „Просвета“ баштини, тај број достиже и 30 хиљада.
После
неуспеле приватизације ИП“Просвета“ је постала предузеће у реструктурирању, а
сада је поново предмет нове приватизације, која би требало да буде окончана
2015. године. Група од 22 запослена и део малих акционара поднели су
кандидатуру за учешће у приватизацији, као конзорцијум, са надом да очувају ову
кућу, која је неодвојиви део културе Србије. ИП“Просвета“ је једно од ретких предузећа у
реструктурирању које редовно плаћа све дажбине, исплаћује ( минималне ) личне
дохотке и од државе не добија никакве дотације, тако да практично сама себе
издржава. Последњих година „Просвета“ је обновила издаваштво, а ове године на
Сајму књига у Београду појавила се са 40 наслова, чак и неких значајних издања,
међу којима се истиче до скоро непозната књига Иве Андрића „О српским писцима“.
четвртак, 11. децембар 2014.
SRPSKO SRCE JOHANOVO - PRIČA O STRADANJU I LJUBAVI
BiH, 23.decembar - Širom istočne Hercegovine, poslednjih dana se promoviše roman autora Veselina Dželetovića, koji je izazvao veliko interesovanje književne, ali i političke javnosti. Baziran je na istinitoj priči o Nemcu Johanu Vagneru, koga je Dželetović upoznao 2004. godine na razvalinama srpskog groblja u jednom kosovskom selu i tako saznao za njegovu neverovatnu životnu priču. Autor romana našao se na sahrani žene, čija je šira porodica tragično stradala od albanske ruke. Presudili su i njoj, s obzirom na to da se obesila nakon što su je petorica Albanaca silovala. Samo pet godina ranije, njenog muža su Albanci kidnapovali i povadili mu organe. Od cele porodice ostao je samo dečak.
Tog dana na groblju, pažnju Dželetovića privukao je čovek čija su pojava i držanje odskakali od situacije i sredine. Cela priča postala je još čudnija kada je čoveku prišao dečak koji je izgubio roditelje i zagrlio ga. Autor romana se raspitao o ovom neobičnom događaju, a meštani su mu rekli i da taj čovek u grudima zapravo nosi srce dečakovog ubijenog oca Jovana! Misteriozni muškarac bio je Johan, Nemac koga je nešto teralo da istraži poreklo presađenog srca. Iako je prvi put došao na Kosmet, sam je uspeo da pronađe kuću, u kojoj su Jovanu nasilno izvađeni organi, a potom je podatke o ovom zločinu 2003. godine predao nemačkoj obaveštanoj službi. Dao im je i preciznu skicu kuće.Sve se zaršilo tako što je dečakov ujak pristao da Johan usvoji dečaka, ali tek pošto je ovaj prešao u pravoslavlje i obećao da se dečakov ime i prezime neće menjati, kako bi ostao poslednji potomak ove porodice. Roman Veselina Dželetovića „Srpsko srce Johanovo“ govori o teškom i mukotrpnom životu Srba na Kosovu, o njihovom stradanju i o istini za koju zna ceo svet, ali neće da prizna. Dželetović svojim romanom daje častan doprinos da istina o Kosovu izađe iz enklava ograđenih bodljikavom žicom - poručuje mr Momčilo Golijanin.
Nedavno je reditelj Emir Kusturica potvrdio da će snimiti film o trgovini organima.- Za njega trenutno pišem scenario. To ostvarenje će stvoriti jednu bolnu, istinitu temu o stradanju srpskog naroda o kojoj istorija, literatura i kinematografija svesno ćute s ciljem da se Srbi prikažu kao genocidan narod, nikako kao žrttve. Film će se snimati u Rusiji, gde imam puno prijatelja, koji će mi pomoći da izguram taj poduhvat - izjavio je Kusturica. Izvor: Večernje Novosti.
Пријавите се на:
Постови (Atom)