ИЗГОВАРАМ СЕБЕ
Изникох
крај отворених врата
у шевар ме
и папрат повијаше
бршљаном ме
притезаше
те стремим висинама
на себе ослоњен
у седло бих
да ускочим
са ветровима да се
надмећем
да јездим
горама и водама
да отичем мостовима
песмама
и у њима да пресахнем
бистроок
од љубави
ИЗГОВАРАМ СЕБЕ
На путу до правог пута
сто пута залутах
сто пута горех
сто пута зебох
сто пута дозивах небо
испод дуге крај пута
на коме толико лутах
изговарам себе
јасно
веома јасно
ИМА НЕЧЕГ ЧУДНОГ
Има нечег чудног
у јутру
у његовом сјају
МОРА да су мој сан
и ДЕЛОви сновиђења
има нечег чудног
у мом сну
НА ВИДЕЛО износи јутро
и завршава песмом
у којој увек изгорим
има нечег чудног
у мени
у свему видим јутро
ујутро сањам
сваки сан песмом завршавам
има нечег чудног
у мом сну
и у јутру
НА РАСКРСНИЦИ
На раскрсници сам
лево – десно
десно – лево
право – криво
иза – накривљено
напред – низбрдо
позади – низстрану
на страну – острашњено
на другу – страшно
па како да не сневам
како да не певам
како да немам веру у снагу ума
како да не будем свој
ПРЕПОЗНАЈЕМ СЕ У ТЕБИ, ОЧЕ
Теби сличан
препознајем се
у капи росе
чији језик длаку нема
не дремам дан
не бдијем ноћ
јутро јутром дозивам
незване ми долазе птице
твојој нарави сличне
песмом сунца пале
за човека да свану
на тебе да личе
да се препознам у дану
о коме маслачак сања
пре свитања
ПЕВАМ СВИТАЊЕ
Певам свитање
пева ме свитање
пој поља поји
дукате докласава
свитање се
у води оглашава
певамо заједно
КАД БИ СЕ ПОНОВО РОДИО
Кад би се поново родио
долина бих био
коју настањују птице
води у корену бих био
и крепио сањаре
и песнике
кад би се поново родио
фрула бих био
фрула двојница
радо бих лађар био
и заљубљене возио
у заливе њима знане
дах зоре бих пио
и песма био
песма свеколика
Онај ко је данас нормалан,
тај је стварно луд.
Код нас је разлика између радника и јадника
само у томе што радници иду на посао.
Све што смо окачили о клинове,
пало је у фотеље.
Тешко је наћи будалу,
ако није на положају !
Данас су сви магарци на коњу.
