Spasoje Ž. Milovanović

ŠTA BIH NAPISAO NA POČETKU

kafa
može
sa ili bez šećera
sa malo
ustaješ ili ne
ne
je li toplo tu
joj nije
baš mi je nešto hladno
miriše li na san
miriše
kod tebe
miriše
očešljana
ne
sad sam se probudila
prstima prošla kroz kosu
kao pokušaj
pomeri se malo
miriše na san
toplo je
da li ti prija ovo
ne pitaj

pada sneg
volim kad pada sneg
nekako je kao bajka
ti si kao bajka
i da sneg nikad ne prestane
ako se približiš mirisaću na san
to me je vazda varalo
i na neočešljanu kosu
i na tvoje prste
i na moje neću
već će me tvoj prsten ogrebati
ali baš me briga za to
reci mi
kakva si bila sinoć
obična
i nije te bilo strah od tog
proglasiće te za lažljivicu kad shvate
ko
oni za koje si obična
mogla bih da se nosim sa time
imaš li želju
nemam želju ali imam potrebu
kakvu
ne znam kakvu
ali videću
kakvu
šta je potreba
to je kad ne shvataš zašto
dodir
ne znam
nije baš
dodir ume da smiri
ume
držanje za ruku
ne znam
dlan na dlan
ne znam
pa posmatraš
pa se čudiš
kao da to nisi ti nego tvoja ruka sama za sebe
i izmešane linije života
i sve one druge linije
i puteljci
srećna si
nisam
jesam
ne znam
nemam kad
pada sneg to je
to je
crveniš

valjda
lepa si kad pocrveniš
nekako nevina
jesam li
da
bilo je ispred pozorišta
kad sam to video
valjda zato i nisi ušla
a ti više ne crveniš
crvenim
a šta da sam ušla
videla bi kako se stvara svet
kako se stvara svet
neko odluči da se stvori
tek tako
da
poželi da kaže
sakupi neke ljude
i utisne one izvan sveta u njih
i šta se onda desi
ne pašu baš svi na svakoga
negde mora da viri
zavisi kakav je otisak
a otkud znas
nisu to puzle pa vidiš
ovaj deo ovde ovaj tamo
otkud znaš
sve se na kraju složi
možda
trebalo bi da prestanem da razgovaram sa tobom
zašto
ne znam
ubacuješ me
u šta
ne znam
nikad te nisam dodirnuo
tako se zakuni kad te neko pita
kunem se
i ne ubacuj me više
rasanila sam se
i šta ćeš sad tako rasanjena
ništa

a gde je pesma
hajde piši
šta bi napisao
na početku
kafa
a posle kafe
može
besmisleno je
ovo je sasvim drugačija pesma
po čemu je drugačija
zato sto se govori o ljubavi
neka se govori
hajde ispočetka
kafa može kakva sa malo šećera
ustaješ ili ne
ne
ne ustajem
je li toplo tu
nije
hladno mi je
pusti kafu
hladno mi je
miriše na san
miriše na san
i na kosu nečešljanu
i požuri
da miris ne pobegne
neće
tu si
molim
hajde da vodimo ljubav
psssst
ćuti
još se nisam počešljala
česljaj se posle
hahahaahahhahaaaa
izvini
zbog čega izvini
zbog hahahaahahhahaaaa
definicija za komediju je sasvim po uzoru na tragediju
a kako se vodi ljubav
zarumeniš se
i šta još
i ne vidiš ikakav razlog zašto treba da prestane
samo to
zarmeniš se i ne vidiš razlog
da
onda smo mi već vodili ljubav
svakog dana
jesmo takoreći
da sam ušla
šta bi se desilo
videla bi kako se stvara svet
kako izgleda taj svet
kako izgledamo mi u njemu
rumeni
i ne vidimo razlog
tu je negde samo da se setim
nema ga
pusti sad razloge
misliš li da ćete boleti ako te ikad budem poljubio
ne znam
misliš li da će me boleti ako me ikada budeš poljubila
ne znam
neće
kada si poslednji put izgovorila
volim te
ne sećam se
želim da meni kazeš to jednom
a ti
ne sećam se
zašto bi voleo da ti to kažem
zato što bih voleo da to izgovorimo u isto vreme
pada sneg
nekako je kao bajka
nekako
ali
kažu da su bajke nešto nestvarno
izmišljeno
sve je tako sve je neka priča
reci
šta
u isto vreme da kažemo
*

Spasoje Ž. Milovanović

*

TO SAM HTEO DA KAŽEM

da mi kažeš nešto lepo onako iz čista mira
odmah sad
kao na primer
šta više od ljubavi lepo u dušu usađuje
a ja ti kažem ti
a ti mi kažeš hvala
i onda pričamo šta voliš a šta ne
kao leksikon kad se popunjava kad smo bili mali
pa te sramota da kažeš a hteo bi
moskva ili pariz
normalno
ti voliš pariz zbog modnih revija koje voliš više nego izbore za mis i tu se eto slažemo te lepe žene i sve to nebitne su pred tobom to sam hteo da kažem
ipak ja volim moskvu tamo je sve ogromno i nema kraja
možda je i pariz takav ne znam nisam bio
nisam bio ni u moskvi doduše
ali nema veze
rusija je to
ej
zamenica za sve kad je hladno još nikad nisam čuo da je neko rekao da je hladno kao u parizu a sad je hladno na danšnji dan
ti voliš imenice
pa i ja sam neka imenica valjda hajde voli mene to sam hteo da kažem
kad već ja volim tebe pa da budemo na istom
na tom spratu
ne možemo da se volimo tu do zemlje gde miriše na memlu i vlagu i kad je sunce i jutro i noć svejedno odavde se vidi sve do moskve i pariza i još dalje
a ja sam uhvatio onog konja za onu stvar i poželeo sam eto to sam poželeo.
*