Serbian Japanese and English

Cena:

528

kucaodstakla@gmail.com

€10.35 ($10.38)

Cena 550 din +  druga poklon.

The theme of the contest is 'Haiku for Tatjana Debeljacki'.

'Poeta' organizes a contest
'Haiku for Tatjana Debeljacki'.

The theme of the contest is 'Haiku for Tatjana Debeljacki'.
Authors can send either two haiku poems or one haiga poem. All the submitted haiku poems are eligible for publication.

Poems should be typed in the body of the message and the haiga (black and white) should be in JPG format. Poems can be written in Serbian or English and sent together with the name and the address of the author and the title of the haiku.

Submissions should be sent to konkurshaiku272@gmail.com

The contest lasts from 16 November, 2015 to 31 January, 2016.

All the authors will be regularly informed about the contest.

ČISTOĆA I SAMOSVOJNOST

ČISTOĆA I SAMOSVOJNOST

(Jadran Zalokar, Haiku lungomarem, Mariborska literarna družba, Maribor, 2014)

Kao što (u svome pogovoru pod naslovom Haiku s dodirne crte) naglašava Marjan Pungartnik, ugledni slovenski književnik, urednik prve slovenske mrežne književne revije Locutio, zbirka Haiku lungomarem prva je pjesnička zbirka autora Jadrana Zalokara (rođen 29. srpnja 1947. u Ljubljani) na slovenskom jeziku, “takoreći povratak nakon dugih godina”.

Precizno, Haiku lungomarem je dvojezična hrvatsko-slovenska zbirka u kojoj su haikui nanizani u hrvatskom izvorniku i slovenskome (autorskom/autorovom; da je drugačije bilo bi valjda naznačeno!) prepjevu pri čemu valja dopustiti mogućnost da su (poneki) nastajali i obrnutim jezičnim slijedom ili čak kao dvoj(ezič)ni sublimat registriranih haiku-doživljaja.

Zbirka sadrži šezdeset i dva haikua, šezdeset i dva intenzivna trenutka što se urezuju u osjetilnu bilježnicu pjesnika-haiđina-šetača lungomarem. Lungomare je šetalište uz morsku obalu, dodirna crta mora i kopna iz Pungartnikova pogovora, konkretno opatijska šetnica, kojom je autor tko zna koliko puta prošao u sva doba dana svih godišnjih doba. Zato temeljna, noseća značajka ovih haikua jesu kigo, riječ koja sugerira vremensku postaju na putu kroz godinu, odnosno kisecu, “dubok osjećaj za prolazak vremena koji se iskazuje objektima i događajima dobnih ciklusa”.

Za razliku od većine zbirki haikua koje se uobičajeno organiziraju kroz nizove godišnjedobnih ciklusa, zbirka Haiku lungomarem posve lepršavo donosi svoje haikue napreskokce, slijedom kojem je nemoguće uhvatiti ikakvu strogoću poretka, slijedom koji je nesputan poput Zalokarovih leptirâ ili galebovâ:

u krilima galebova

najavljuje kišu

jesenji dan

Kao što je leptirast i galebast u silasku/slijetanju sa stranica autorove bilježnice na stranice otisnute knjige, tako je haiku Jadrana Zalokara i sadržajno širom otvoren poput leptirovih ili galebovih krila. Naime, on je kao slika pažljivo ukradena iz filmskoga niza, živa, pokretna (da, u zadanoj statici trostiha, ali - pokretna!), dok je ono što je prije nje bilo i ono što je poslije nje došlo ili dolazi tek naslutljivo, okvirno doduše određeno majstorski zapisanim haiku-trenutkom, ali u mogućim detaljima potpuno prepušteno iniciranoj čitateljskoj imaginaciji. Spektar mogućnosti koje se pritom slute “s obje strane” Zalokarova haikua jedna je od mogućih mjera njegove poetične snage i kakvoće.

kraj fontane

na grmlju naslonjena

polomljena štaka

Haiku je poezija koja (naoko) običnim stvarima i bićima dodjeljuje (u čitateljevu oku i umu) dimenziju i značenje koje tim bićima i stvarima jest imanentno, ali najčešće ostaje svijetu nedostupno bez haiđinskoga posredovanja. Jadran Zalokar pokazuje se posredovateljem koji ne samo zapaža (istančano, nijansirano i vješto) nego i, već u trenutku zapažanja, duboko osjeća. Stoga kompozicija njegovih haikua, često odstupajući čak i od bliskosti metričkome kanonu 5-7-5, uključuje profinjenu empatijsku notu vokabularnog izbora, ritmike i pozicioniranja kiređija (stanke, predaha, cezure).

na gradskom travnjaku

skitnica i fotelja

prepušteni jutarnjem suncu

Opatijski lungomare, na kojemu sam i sâm ostavio priličan broj svojih koraka, ovom je odmjerenom zbirkom dobio primjereni spomenik (istina, Opatija se spominje tek u jednome haikuu, ovome koji slijedi, ali nam ponajprije izvire iz znanja o Zalokarovu riječkom domicilu, kao i iz ukupnosti motivike šezdesetak haiku-slika koje je čine).

i starčićima

je prohodan mostić

na opatijskoj plaži

Za kraj, budući da je i Pungartnikov pogovor punopravni dio cjeline Haiku lungomarem, valja ukazati na njegovo izdvojeno mišljenje koje se nudi na razmišljanje. Marjan Pungartnik, naime, haikuu “umjesto automatski muškoga roda pripisuje ženski i drži ga nesklonjivom imenicom”. O (ne)sklonjivosti haikua prijepori postoje i na hrvatskoj strani, pa ćemo ih ovom prilikom ostaviti - po strani. Ženskost haikua, međutim, koliko god se na prvi pogled i prvo čitanje doimala neprirodnom, čak i posve artificijelnom, može - ako ništa drugo - biti zanimljiva lingvističko-emocionalna projekcija o kojoj vrijedi porazmisliti i povesti računa.

Istodobno, (in)deklinabilnosti nam je vratiti se pogledom na šetnicu: glosari za talijanizam lungomare izričito tvrde da je nesklonjiva imenica dok Jadran Zalokar svojoj zbirci neobično prirodnom lakoćom, ali punoćom jezičnog osjećaja, daje naslov koji takvu tvrdnju opovrgava: da lungomare doista jest nesklonjiv apelativ, naslov zbirke bio bi Haiku po lungomare. Ali ne! Haiku lungomarem tako se ne samo svojim (tro)stihovima i njihovom poetikom i motivikom, već i čitavom aparaturom koja ih, nenametljivo, ali čvrsto i snažno prati, (us)postavlja kao poetski čisto i autorski samosvojno djelo.

Boris Nazansky

Мр. др. Предраг Доганџић о песништву Татјане Дебељачки

И при овлашном погледу на прву збирку - младе песникиње Татјане Дебељачки "Кућа од стакла" могу се уочити неке њене битне одлике. По својим мотивским садржајима то је поезија типично интимистичка, али би било погрешно закључити да се она само у томе исцрпљује, њену срж заиста чини свет интимних доживљаја, снова и преокупација у свим видовима али она самом чињеницом да говори превасходно о љубави у разноврсним појавним облицима садржи и многе дубинске емотивне наносе који означавају читаву скалу елемената откривајући све особености вечите људске драме, емотивне, моралне и мисаоне.

Тако се у већини песничких текстова, од којих неки по форми подсећају на хаику стил могу у подтексту наћи и препознати бројна суштинска питања која од искона опседају човека, мисаоно биће: вечито трагање за срећом и хармонијом у себи и ван себе, смисао сталне борбе за опстанак и самог живота, опседнутост страхом од незвесности, бола, празнине, губитак блиских бића свеопшта пролазност, затим сумња у снове за борбу ради остварења суштинских циљева који се на крају могу открити као пука самообмана, опсенујућа фатаморгана. У поетском казивању песникиња постиже необичну кондензацију израза што омогућава већу непосредност па и сликовну експресивност.

Оно што се одмах да осетити јесте једна нота лирике, нежности и топлине која озарује све чега се дотакне, без обзира да ли се односи на предметни свет који нас окружује, природу или што је најчешће на вољена бића. У разним тренуцима свакодневог живота то осећање се јавља у читавом спектру боја и прелива: као сан, предосећање, сета, зебња, неми позив, жудња, горка носталгија.

Има песама где се осети дубљи мисаони нагон који се срећно спаја са лириком чиме се постиже леп сликовни и ритамски ефекат: "У мрклој ноћи једна звезда је твоја" ("Кућа од стакла"). Чини се да глас наше песникиње најтоплије затрепери кад дотакне драг лик. У песми "Мајко" јавља се на њеном почетку успео лирски паралелизам у контрасном виду "ако је твој живот био лагано умирање у том ритму био је мој брзо

живљење." У неким песмама мисао засветлуца као лепа сентенца из горког искуства: "Многе добре људе уништава сажаљење". Негде се, опет, може наћи и поетски афоризам који има дубље програмско значење и односи се на улогу песме у човековом зивоту: "Свако свој живот празан и мали смести у једну песму".

Наслов, пак, збирке "Кућа од стакла" као да својом спонтаном сиболиком сугерише мисао да се једино поетским доживљајем света и сопственог бића може остварити свеопшта емотивна и морална просветљеност, прочишћење, преображај а тиме и његова пуна 

Promocija knjiga : Zorica Tijanić – Franjo Frančič , Objeta s tišino i Dušan Varićak

„Словословна врата“

Наташа Радић: Резултати конкурса за зборник поезије и прозе „Словословна врата“

    На конкурс  за зборник поезије и прозе „Словословна врата“, који је расписан 25. децембра 2014. године и који је трајао до 1. марта 2015. године,  своје радове је послало 2437 аутора из целог света, а у зборник је уврштено 323 песника и прозаиста.
   Зборник поезије и прозе „Словословна врата“   имаће 800 страница, биће штампан у тврдом повезу у августу 2015., а тираж ће бити 5000 примерака.
   Издавачи овог капиталног дела су: Српски културно-информативни центар у Бечу и Словословље, часопис за књижевност, културу и уметност.
   Спонзор овог изузетно вредног издања је књижевник Петар Милатовић Острошки, главни и одговорни уредник Словословља и председник Српског културно-информативног центра у Бечу.
   Сама чињеница да је од 2437 аутора, који су послали своје радове, у зборник „Словословна врата“ уврштено 323 аутора, довољно нам говори да је критеријум био врло строг, да се строго водило рачуна о књижевној вредности.
   Као што је видљиво у списку аутора,  велики део  њих је из Удружења књижевника Србије, (УКС), Удружења књижевника Црне Горе (УК ЦГ)  и Удружења књижевника Републике Српске (УК РС), укључујући чланове управа, заједно са најталентoванијим писцима из Србије, Црне Горе, Републике Српске, Македоније, Бугарске, Грче, Италије, Немачке, Француске, Белгије, Холандије, Швајцарске, Аустрије, Шведске, Енглеске, Русије, Словачке, Чешке, Канаде, САД и Аустралије, а многи од њих су чланови међународног ПЕН центра.
    Говорећи о мотивима који су утицали да одлучи да финансира овај изузетно вредан издавачки подухват, Петар Милатовић Острошки је нагласио: - Неко подиже грађевине и оставља отечеству, а ја са овим зборником од 800 страница уграђујем једну циглу у будући Храм српске културе. Какав сам био такав ћу и остати. Сваке године припремићу по једно заједничко капитално дело и посветити најталентованијима који, из ових или оних разлога, неоправдано чаме у сенци непримећени, а то је велики грех према ствараоцима. Да бих донекле тај грех смањио припремио сам „Словословна врата“ руковођен поруком Вука Караџића „Ако свако уради онолико колико може, неће народ пропасти“. Ја сам за сада урадио онолико колико сам могао, а надам се да ће мој пример следити многи часни људи којих, ипак, има доста у овом нечасном времену“.   
   У зборник поезије и прозе „Словословна врата"“уврштени су следећи аутори:

А

Радомир Андрић
Ратко Антонијевић
Смиља Арсић
Милица Аранђеловић
Жељка Аврић
Јордан Алексић

Б

Милица Бакрач
Слободан Боцо Бајић
Зорица Бараћ
Љиљана Браловић
Миладин Берић
Селена Берић
Дејан Богојевић
Мирослав Мишел Болтрес
Јелица Богојевић
Јован Бајц
Здравка Бабић
Драган Батинић
Милан Бадњар
Милорад Бибин
Вељко Боснић
Неђа Бранковић
Никица Банић
Стела Маја Босилковска
Драгана Благојевић
Милица Бијелић
Милена Буква
Јованка Јока Букара

В

Миљурко Вукадиновић
Бранислав Вељковић
Душанка Вељковић
Марица Радић Видић
Александра Видић
Милан Веселица
Марија Васић
Илија Веселинов
Нада Папрић Вујасиновић
Вид – Вицко Вукелић
Љубомир О. Вујовић
Верица Петканић Влајков
Милан Вучковић
Веселин Вујовић Вивет
Мирољуб Влајић Влаја

Г

Светлана Гајић
Биљана Гајић
Љиљана Глигоријевић
Живко Гавриловић
Зоран Гавриловић
Марија Гезеле
Борислав Гаврић
Вјера Гаровић
Марко Галић
Манојле Гавриловић

Д

Немања Драгаш
Давид Димић
Вања Деспић
Борис Перишић Декановић
Оливера Дражић
Драгиша Дамјановић
Татјана Дебељачки
Милан Докић
Лара Дорин
Здравко Дувњак

Ђ

Мирјана Ђапо
Рада Ђекић
Горан Ђукановић
Јовица Ђурђић
Катараина Ђукић
Тања Ђурђевић
Биљана Ђорђевић
Невенка Ђукић
Јовица Ђурић
Сузана Ђокић
Слободанка Вученовић Ђукановић
Дања Ђокић
Душица Ђукић
Жељко Ђукић
Душица Ђулић
Јелена Ђурковић

Е

Ђурица Еделински
Јулка Ерцег
Драгиша Ераковић

Ж

Петар Жебељан
Ненад Живковић
Немања Живојиновић
Слободанка Живковић
Недељко Жугић

З

Ивана Зајић
Јелена Зарић
Мирјана Зарић
Љиљана Златановић
Славимир Ј. Зеленкапић
Славко Зорић
Зоран Јелић - Зозон

И

Ани Стајкова Иванова
Немања Илић
Љиљана Игњатовић
Жељка Игњатић
Сава Илић

Ј

Данило Јокановић
Михајло Јонић
Сара Јекић
Мила Јовановић
Миодраг Мики Јовановић
Јован Јеленковић
Милица Берлот Јовановић
Стојан Јанковић
Новица Јовић
Дијана Јовановић – Јовановић
Милојка Бандука Јовoвић
Златица Јанковић
Јован Јеленковић
Бранка Јелић
Весна Јовановић
Спасоје Јовановић
Љубинко Јелић
Марина Јовановић

К

Милица Краљ
Радмила Караћ
Нада Караџић
Јелена Кочовић
Елвана Колашинац
Марко Краговић
Милорад Куљић
Мирослав Којадиновић
Драган Кундачина
Ружена Краћица
Славица Дабевска Кировски
Неда Ковачевић
Славица Карамарковић
Јасна Косановић
Милан Косовић
Јелена Кујунџић
Љиљана Корнхер
Славица Красић

Л

Илија Лакушић
Ненад Ланчушки
Гроздана Цица Лучић Лалић
Милица Јефтимијевић Лилић
Рада Лотина
Мелиса Лучичанин
Јосипа Лесингер
Татјана Беук Лаћак
Илија Лепановић
Радован Лепановић
Биљана Стојановић Лазаревић
Здравко Лазаревић
Мирјана Лукић
Миодраг Лазаревић
Мирјана Лукић
Дајана Лазаревић
Горан Лабудовић Шарло
Иван Лаловић
Луне Левајац
Љиљана Татић Лукић

Љ

Чедомор Љубичић

М

Петар Милатовић
Радосава Милатовић
Драган Мраовић
Милован Матић
Стојанска Милин
Милан Миловановић
Тамара Младеновић
Крсто Милошевић
Марица Мојаш Михајловић
Божица Михај
Снежана Марко Мусинов
Илинка Марковић
Душан Мијаловић Адски
Мира Милутиновић
Весна Андрејић Мишковић
Душица Марковић
Милица Милетић
Саша Мићковић
Бранка Селаковић Милошевић
Жаклина Манчић
Светлана Биорац Матић
Хранимир Хране Милојковић
Лука Максимовић
Олга Манчић Лодика
Драган Милићевић
Зорица Михајловић
Душица Мрђеновић
Жељко Марковић
Миша Матић
Снежана Писарић Милић
Илија Мијачић
Љиљана Марић
Рајко Мијић
Мирјана Ликица Милошевић
Милена Марковић
Радојка Петрић Мугоша
Дарија Марковић
Стојанка Милин
Жељко Медић
Гордана Милер
Тода Матић
Славица Ерић Медакоић
Бранка Баретић Миленковић
Милена Марковић

Н

Јованка Стојчиновић Николић
Јелена Николић
Живко Николић
Винко Николић
Бранко Нешковић
Тоде Николетић
Софија Вељковић Николић
Љиљана Пантелић Новаковић
Дејан Крсман Николић
Бојан Николић
Радојка Алексић Нешић
Валентина Новковић
Немања Новчић
Мирјана Новокмет

О

Драгица Охаши
Слободан Ж. Обрадовић
Слађана Обрадовић

П

Нада Петровић
Иван С. Петровић
Радојица Перишић
Јован Д. Петровић
Јелена Петковић
Ранко Павловић
Братислав Петровић
Хаџи Винка Ђокић Павловић
Анђелија Недељковић Петровић
Ђурђија Перуничић
Дејан Пејчић
Светлана Панић
Тамара Пантовић
Светлана Папачек
Светлана Пејић
Горан Поповић
Драган Павловић
Зорица Пауновић
Рената Пенчова
Тања Попова
Љиљана Поповић
Перица Пешић
Марко Поропатић

Р

Слободан Ристовић
Милош Ристић
Добрила Ристић
Десанка Ристић
Стефан Радуловић
Јован Рукавина
Софија Радичевић
Горан Радичевић
Игор Ремс
Авдулах Рамћиловић
Милан Рајовић
Марија Радивојевић
Марија Ранђеловић
Теа Радовић
Јевросима Ристовић
Евица Ранчић
Гордана Радовановић
Вукоман Ракочевић
Соња Ранђеловић
Марта Радосављевић
Зоран Хр. Радисављевић
Обрен Ристић

С

Миљан Сандић
Миладин Симић
Драгица Бека Савић
Горица Станковић
Дејана Савић
Дарко Стевић
Ана Стјеља
Милка Стефановић Мими
Милан Суботић
Милијана Сета
Јелена Стаменковић
Сања Савић
Драган Сибиновић
Марко Сукњаја
Слађана Милојевић Стошић
Наташа Станић
Радомир Стојановић
Бојана Секулић
Славиша Савић
Слађана Стајић
Радмила Стојановић
Милош Симић
Александра Секулић
Каја Николић Стојановић
Милета Стаматовић
Зорица Лешовић Станојевић
Душан Стојковић
Дијан Ухерек Стевановић

Т

Весна Т. Томић
Милена Трбојевић
Љиљана Вујић Томљановић
Светлана Тодоровић
Остоја Пантић
Дарко Томић
Михаило Тепић
Момчило Тубић
Драженка Трбовић
Милан М. Тривунчић
Миодраг Тасић
Остоја Тонтић

Ћ

Душан Ћирић
Слободан Ћирић
Никола Ћорац
Зорана Ћирковић
Витомир Ћурчин

У

Радојка Ушурел
Сузана Узелац
Саша И. Угринић
Лепосава Лепа Увалин
Ружица Анђелко Удовичић

Х

Хелана Химел
Енеа Хотић
Ирена Христова
Ибрахим Хонђо

Ц

Мирана Мирча Цветковић
Нада-Надица Цветковић
Драган Цветановић
Мирослава Мира Цветковић
Марина Цвијетић
Владанка Цветковић

Ч

Биљана Китић Чакар
Невенка Бошњак Чолић
Стеван Чворовић
Марина Баошић Чворовић

Ш

Арсеније Штимац
Оливера Шестаков
Соња Шијаков
Зоран Шкиљевић
Вељко Шљука

The European Top 100 haiku authors in 2014

The European Top 100 haiku authors in 2014

Freddy Ben-Arroyo ISRAEL
Sylvia Bacher AUSTRIA
Magdalena Banaszkiewicz POLAND
John Barlow UNITED KINGDOM
Valeria Barouch SWITZERLAND
Goda Bendoraitiene LITHUANIA
Wolfgang Beutke GERMANY
Johannes S.H. Bjerg DANMARK
Adrian Bouter THE NETHERLANDS
Claudia Brefeld GERMANY
Bouwe Brouwer THE NETHERLANDS
Ralf Bröker GERMANY
Helen Buckingham UNITED KINGDOM
Simone K. Bush GERMANY
Silvija Butković CROATIA
Daniela Lacrimoara Capotă ROMANIA
Paul Chambers WALES
Marta Chociłowska POLAND
Cezar F. Ciobîcă ROMANIA
Marion Clarke NORTH IRELAND
Beate Conrad GERMANY/USA
Maire Morissey-Cummins IRELAND
Tracy Davidson UNITED KINGDOM
Tatjana Debeljački SERBIA
Andrzej Dembończyk POLAND
Lilia Racheva Dencheva BULGARIA
Dainius Dirgela LITHUANIA
Zoran Doderoviċ SERBIA
Patrick Druart FRANCE
Dušan Ðurisić MONTENEGRO
Smajil Durmisević BOSNIA AND HERZEGOVINA
Claire Everett UNITED KINGDOM
Seanan Forbes UNITED KINGDOM
Željko Funda CROATIA
Daniel Gahnertz SWEDEN
Heike Gewi GERMANY/YEMEN
Alexey Golubev RUSSIA
John Hawkhead UNITED KINGDOM
Judit Katalin Hollós HUNGARY
Dan Iulian ROMANIA
Evgeny Ivanov RUSSIA
John Jacobs UNITED KINGDOM
Damir Janjalija MONTENEGRO
Branka Vojinović- Jegdić MONTENEGRO
Tony Lewis-Jones UNITED KINGDOM
Robert Kania POLAND
Wiesław Karliński POLAND
David J. Kelly IRELAND
Lothar M. Kirsch GERMANY
Maya Kisyova BULGARIA
Krzysztof Kokot POLAND
Janina Kołodziejczyk ITALY/POLAND
Bernhard Kopf AUSTRIA
Marek Kozubek POLAND
Lavana Kray ROMANIA
Shirakanth Krishnamurthy UNITED KINGDOM
Natalia Kuznetsova RUSSIA
Lidia Lecheva BULGARIA
Eva Limbach GERMANY
Ramona Linke GERMANY
Horst Ludwig GERMANY/USA
Andrius Luneckas LITHUANIA
Maya Lyubenova BULGARIA
Tomislav Maretić CROATIA
Jacek Margolak POLAND
Anna Mazurkiewicz POLAND
John McDonald SCOTLAND
John McManus UNITED KINGDOM
Midhat Hrncić Midko BOSNIA AND HERZEGOVINA
Radka Mindova BULGARIA
Vasile Moldovan ROMANIA
Philip D. Noble SCOTLAND
Vincent O’Connor IRELAND
Maeve O’Sullivan IRELAND
Rita Odeh ISRAEL
Polona Oblak SLOVENIA
Wincenty Ozga POLAND
Hristina Panjaridis BULGARIA
Minh-Triêt Pham FRANCE
Toni Piccini ITALY
Stella Pierides GERMANY/UK
Marija Pogorilić CROATIA
Virginia Popescu ROMANIA
Nicole Pottier FRANCE
Thomas Powell NORTH IRELAND
Dorota Pyra POLAND
Izeta Radetinac SERBIA
Đurđa Vukelić-Rožić CROATIA
Ernesto P. Santiago GREECE/PHILIPPINES
Vessislava Savova BULGARIA
Gabriel Sawicki POLAND
Angelica Seithe GERMANY
David Serjeant UNITED KINGDOM
Katrina Shepherd SCOTLAND
Keith A. Simmonds FRANCE/UK
Helga Stania SWITZERLAND
Alan Summers UNITED KINGDOM
Rachel Sutcliffe UNITED KINGDOM
Lech Szeglowski POLAND
Irena Szewczyk POLAND
Božidar Škobić BOSNIA AND HERZEGOVINA
Dimitr Škrk SLOVENIA
Eduard Tara ROMANIA
Dietmar Tauchner AUSTRIA
Diana Teneva BULGARIA
Maria Tirenescu ROMANIA
Maria Kowal-Tomczak POLAND
Saša Važić SERBIA
Sara Winteridge UNITED KINGDOM
Steliana Cristina Voicu ROMANIA
Ernest Wit POLAND
Gergana Yaninska BULGARIA
Romano Zeraschi ITALY
Mario Massimo Zontini ITALY