Anto Zirdum

Anna Cizik

Hallelujah
Nepristojno je i ponižavajuce
ucenje kako se biva covek
a prevare su najcešce voće
koje nam servira svaki vek
i plan rada o moralnom redu
protokoli po meri za celu naciju
rodjenjem ne slutiš kastraciju
duševnu bedu i brisanje svesnog
i verbalne šamare za ljubavi mrvu
redove za erotiku i komad presnog
gorči često saplitanje na prvu i
sabijen vrisak pod grudnom strehom
a prazninom besciljnom zjapiš u ništa
i kao ponosan si vegetiraš ej budalo
tapšu te za žive rane i svakim pehom
jer podmečeš ledja za tudja stratišta
a moža si ih prevario prava si zmija
i nije to suza u nameri ni grč za smehom
niti je tvoja krv manje topla i crvenija
bedo, dosta mi je svih privida i gadosti
svet ne prašta radost i nema milosti
dosta je bilo pomozi da budemo JEDNO
Ti koji sve pratiš a cutiš licemerno.

Dilema
Ako ispijanjem culnog
oteklim pijanim usnama
u strasti te prepoznam
da li cemo biti samo
probudjeni upijaci
daha poslednjeg
ili znanci iz nekih
dalekih susretanja
što placaju dugove
mahnitanja predaka
hoćemo li ozdraviti
najfiniju supstancu
kojom se komunicira
i može li se dahom
pokrenuti besmrtnost
i mikrosvemira tok
Ne nije to zaljubljenost
samo lepršnje nekakvo
lelujanje prostorom
nema uticaja inercija
ni astronomija ni hod
po mesečini to nije
ni Božićna noć što
željama curi
i sve si svestan
da letiš kroz san
i ne trnu stopala
nije to ni šok ni
šibanje munja po nebu
kao da zapletene korone
energijama plešu
A, samo si me poljubio

Košmar
Neću ti pevati večeras..
ovaj lokal ume da uguši
želju u povoju.
Kamuflaža dimom
cerenje pijanih utrnulih usana
nestvarno verovanje u ČUDO
grčevito naprezanje
da se desi NOVO
magija privida oslobadja
još jedan buket promašaja.
Oseća se bazd
nataložene kisele nade
nekog ushita
štoi leluja poput mesečara
ihipnotiše posetioce
još nekim gutljajem ljubavi.
Groteska za šankom
nudi spas od umiranja,
na podijumu akviziteri ljubavi
podstiču sočni ushit trenutka..
žamor usporava puls..
oči užarene
nadanjem okvašene,
još po koji poklič zvuka stakla i
tečni eliksir za bludni poziv
deluje.
Noć guta sve
poput testa,
gusto neprobojno..
krici jenjavaju,
poraz izgubljenih
posustalih duša
što u kotlu nadanja
vrelinom pune ispraznost dana,
bez glasa i grimasa
Neman guta sva kajanja,
i nemoć nesigurnih
treptanjem ogromnih
očiju straha..
vrisak lomi prostor..
Znojavo budjenje
grč u stomaku..
prekrasan dan
miluje moje oko
da li sam živa?

张斌